О књизи: година / Вампир се некако изненада показао превише близак. Монолитан, као камен, једноставно је стајао на пар центиметара од мене, пекући врелим дахом моје благо раздвојене, нагло сухе усне „Шта си ти...?“ полуосмех, још на опасној удаљености. Видео сам борбу у његовим очима: опојни коктел стрепње, наде, очекивања, страха и луде нежности од које су ми ноге поклекнуле. Ово не може бити истина, не може бити толико... Озбиљно. Не верујем…